Napustila je rodni grad zbog ljubavi i preselila se na Goliju: Prvi meseci bili su najteži, a onda se sve promenilo

Preseljenje u drugu zemlju predstavlja veliki životni izazov, posebno kada osoba ostavlja porodicu, prijatelje i poznato okruženje kako bi započela novi život. Upravo takvu odluku pre više od decenije donela je Viktorija, koja je iz okoline Skadra došla u Srbiju nakon udaje za Dragana, meštanina sela Srednja Reka na Goliji.

Njihova priča i danas privlači pažnju jer govori o prilagođavanju, različitim kulturama i tome koliko su podrška i strpljenje važni na početku zajedničkog života.

Novi početak daleko od rodnog kraja

Kada je odlučila da se uda i preseli u Srbiju, Viktorija je znala da je očekuju velike promene. Ipak, nije mogla ni da pretpostavi koliko će joj biti teško da se navikne na potpuno novo okruženje.

Po dolasku u Draganovu porodičnu kuću suočila se sa brojnim izazovima. Nije govorila srpski jezik, nije poznavala običaje, a nedostajali su joj porodica i dom u kojem je odrasla.

Kako je kasnije ispričala, prva tri meseca bila su posebno emotivna.

„Svakodnevno sam plakala. Sve mi je bilo novo, nisam razumela jezik i osećala sam se izgubljeno. Znala sam svoj maternji jezik, ali nisam razumela ni najjednostavnije reči na srpskom“, prisetila se.

Dragan je brzo shvatio šta je najveći problem

Dragan kaže da mu nije bilo lako da gleda kroz šta njegova supruga prolazi. Ubrzo je shvatio da razlog njenog nezadovoljstva nije život na selu, već osećaj usamljenosti i nemogućnost da komunicira sa ljudima oko sebe.

Zbog toga je, kako navodi, pokušavao da bude što strpljiviji i da joj svakodnevno pomaže da savlada jezik i upozna novu sredinu.

„Trudio sam se da joj ulijem sigurnost i poverenje. Znao sam da joj treba vremena da se navikne i prihvati novu sredinu“, ispričao je.

Upravo se poznavanje jezika pokazalo kao ključna prekretnica u njihovom zajedničkom životu.

Kada je naučila srpski, sve je postalo lakše

Kako je vreme prolazilo, Viktorija je sve bolje govorila srpski, upoznala komšije i stekla prijatelje. Sa svakim novim danom osećala se sigurnije, a život na Goliji postajao joj je sve bliži.

Danas kroz osmeh kaže da razume gotovo sve i da je potpuno savladala svakodnevnu komunikaciju.

Pored jezika, prihvatila je i mnoge običaje kraja u kojem sada živi. Naučila je da priprema brojna tradicionalna jela, među kojima su različite vrste pita, baklava i druge domaće specijalitete.

Kaže da danas u kuhinji uživa i da rado sprema obroke za porodicu.

Zajednički život na selu

Bračni par danas zajedno obavlja svakodnevne poslove na domaćinstvu. Život na planini podrazumeva mnogo rada, ali i blizinu prirode, što oboje posebno ističu kao veliku prednost.

Viktorija sa osmehom priča da je vremenom zavolela odlazak u šumu i branje pečuraka, čega se u početku pomalo plašila.

Njihov dom danas izgleda potpuno drugačije nego na početku zajedničkog života. Oboje ističu da su međusobno poverenje, razgovor i razumevanje bili najvažniji za uspešan brak.

Sve više mešovitih brakova u pograničnim krajevima

Poslednjih godina više puta se govorilo o mešovitim brakovima između ljudi iz Srbije i Albanije, posebno u pojedinim pograničnim krajevima. Takvi brakovi često podrazumevaju prilagođavanje novoj kulturi, jeziku i načinu života, ali mnogi supružnici ističu da upravo zajednički trud doprinosi uspešnoj porodici.

Dragan kaže da u njegovom kraju postoji još nekoliko porodica sa sličnim životnim pričama i da su mnoge od njih uspele da izgrade skladan porodični život.

Ljubav, strpljenje i vreme

Priča Viktorije i Dragana pokazuje da početak zajedničkog života nije uvek jednostavan, naročito kada partneri dolaze iz različitih sredina i kultura. Ipak, uz dovoljno razumevanja, podrške i vremena, mnoge prepreke mogu da se prevaziđu.

Danas, više od decenije nakon preseljenja, Viktorija kaže da Srbiju doživljava kao svoj dom. Ono što joj je nekada predstavljalo najveći izazov sada je postalo deo svakodnevice, a iskustvo koje je stekla pokazuje koliko se život može promeniti kada postoji spremnost da se prihvate nove okolnosti.

Njihova priča ostaje primer kako se, uprkos početnim teškoćama, zajedničkim trudom mogu izgraditi stabilan porodični život i osećaj pripadnosti u novoj sredini.