“Pobegla je iz ratnog Sarajeva i završila u Izraelu: Jedno pravilo u braku poštuje već 23 godine – kaže da je baš to tajna njihove sreće”

Sudbina ponekad odvede ljude na mesta na koja nikada nisu planirali da odu. Tako je bilo i sa Juditom Zekić Koen, koja je kao tinejdžerka morala da napusti svoj dom zbog ratnih dešavanja na prostoru bivše Jugoslavije. Ono što tada nije mogla ni da zamisli jeste da će upravo u zemlji u koju je otišla u potrazi za sigurnošću pronaći ljubav svog života i izgraditi srećnu porodicu.

Judita se i danas jasno seća dana kada je njen život počeo naglo da se menja. Odrastala je u Sarajevu i pohađala srednju medicinsku školu kada su počela ratna dešavanja. Imala je samo 16 godina kada su sirene i neizvesnost postali svakodnevica.

Njeni roditelji su nakon nekoliko veoma teških meseci odlučili da napuste Bosnu. Prvo su otišli u Srbiju, gde su pokušali da pronađu privremeni mir. Međutim, život ih je kasnije odveo još dalje – u Izrael, zemlju u kojoj su se nadali da će započeti novi početak.

Za mladu devojku to nije bilo lako. Promeniti državu, kulturu i način života u tinejdžerskim godinama predstavlja veliki izazov. Ipak, Judita je bila odlučna da nastavi dalje i izgradi novi život.

Kada je stigla u Izrael, verovala je da će konačno pronaći stabilnost i sigurnost. Iako ni tamo situacija nije uvek bila mirna, trudila se da nastavi školovanje i pronađe posao kako bi pomogla sebi i porodici.

Kako je kasnije ispričala u jednom intervjuu, bilo je mnogo teških dana. Međutim, danas na to gleda sa ponosom jer zna da je uspela da izdrži sve izazove kroz koje je prolazila.

Sudbonosni susret dogodio se nekoliko godina kasnije, tokom studija. Tada je upoznala Zeeva Cohena, mladića koji je rođen i odrastao u Izraelu.

U početku su bili samo dobri prijatelji. Delili su studentske obaveze, razgovarali o planovima i provodili mnogo vremena zajedno u društvu prijatelja. Njihovo prijateljstvo trajalo je godinama i postalo veoma blisko.

Tek nakon četiri godine druženja shvatili su da između njih postoji nešto više od prijateljstva.

Za oboje je to bila velika promena. Navikli su da se gledaju kao prijatelji, ali su ubrzo shvatili da među njima postoji snažna povezanost. Uprkos iznenađenju, odlučili su da pruže šansu svojoj ljubavi.

Njihova veza ubrzo je postala ozbiljna. Pre nego što su se odlučili na brak, odlučili su da neko vreme žive zajedno kako bi videli kako funkcionišu u svakodnevnom životu.

Taj period trajao je nekoliko godina, a upravo tada su shvatili da žele da provedu život jedno sa drugim.

Zeev potiče iz porodice koja ima duboke korene u Izraelu. Njegovi preci doselili su se u tu zemlju pre mnogo godina – deo porodice potiče iz Maroka, dok drugi deo ima poreklo iz Sirije. Njegova porodica je jevrejske vere i veoma posvećena religijskim običajima.

Kada su odlučili da se venčaju, bilo im je važno da nađu način da spoje svoje kulture i tradicije.

Venčanje su organizovali 2008. godine u Srbiji, jer je Judita želela da njena porodica bude prisutna na tom važnom događaju. Sa druge strane, njen suprug je želeo da se poštuju i neki jevrejski običaji.

Tako je njihova svadba postala spoj dve tradicije. Među običajima koji su ispoštovani bio je i onaj poznat u jevrejskoj kulturi – mladoženja na kraju ceremonije razbije čašu nogom, što simbolizuje važnost i ozbiljnost braka.

Nakon venčanja odlučili su da se vrate u Izrael i tamo započnu porodični život. Smatrali su da imaju više mogućnosti za posao i stabilnost.

Danas žive u mestu Karnej Šomron, nedaleko od Tel Aviva. Tamo su izgradili svoj dom i porodicu.

Njihov brak krunisali su ćerka Hila i sin Josija. Kako Judita kaže, upravo su deca dodatno učvrstila njihov odnos i donela novu radost u život.

Iako žive u području gde se svakodnevno susreću različite kulture i narodi, ona ističe da njena porodica nikada nije imala neprijatna iskustva sa ljudima iz okruženja.

Judita često ističe da između srpskog i izraelskog naroda postoje određene razlike, ali i neke sličnosti. Pre svega, oba naroda karakteriše upornost i snažna volja kada je reč o ostvarivanju ciljeva.

Sa druge strane, primećuje da su ljudi u Srbiji često otvoreniji i topliji u svakodnevnoj komunikaciji. U Izraelu se emocije uglavnom pokazuju u krugu najbližih ljudi.

Jedna stvar koja je na početku predstavljala izazov bila su pravila vezana za ishranu u njenom domu.

U jevrejskoj tradiciji postoje određena pravila koja se strogo poštuju, a jedno od najvažnijih odnosi se na zabranu konzumiranja svinjskog mesa. Osim toga, postoji i pravilo da se meso i mlečni proizvodi ne pripremaju zajedno, niti se koriste isto posuđe i pribor za njihovu pripremu.

Judita priznaje da joj u početku nije bilo lako da se navikne na takav način organizacije u kuhinji. Međutim, vremenom je to postalo deo njihove svakodnevice.

Danas i njihova deca odrastaju uz poštovanje tih pravila, jer je to važan deo tradicije njihove porodice.

Ipak, Judita nije zaboravila ni svoje poreklo. U njihovom domu obeležavaju se i srpski i jevrejski praznici, pa tako deca imaju priliku da upoznaju obe kulture.

Uprkos tome što već godinama živi u Izraelu, Judita kaže da joj Srbija često nedostaje. Tamo su njeni roditelji, brat i brojna rodbina, pa se trudi da ih posećuje nekoliko puta godišnje.

Njena deca takođe rado dolaze u Srbiju i uživaju u vremenu provedenom sa porodicom.

Iako je život odveo daleko od mesta gde je odrasla, Judita veruje da će jednog dana ponovo provoditi više vremena na Balkanu.

Za sada, međutim, njen dom je tamo gde je njena porodica.

Na kraju, kaže da je kroz život naučila jednu važnu stvar – ljubav može da poveže ljude bez obzira na poreklo, kulturu ili veru.

Upravo je to, kako ističe, najveća snaga njenog braka koji traje već više od dve decenije. Ljubav, međusobno poštovanje i spremnost da se prihvate različitosti pokazali su se kao najvažniji temelji njihove sreće.